ŠTA UGOSTITELJ TREBA DA ZNA (PROPISI)

ŠTA JE NAJMANJE ŠTO UGOSTITELJ TREBA DA ZNA

ZAKON O TURIZMU

("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 - dr. zakon, 93/2012 i 84/2015)

Član 62

Ugostitelj je dužan da:

1) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne poslovno ime i sedište, naziv i vrstu ugostiteljskog objekta, prema pretežnoj vrsti usluga koje se u njemu pružaju;

1a) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne radno vreme i da se u svom poslovanju pridržava propisanog radnog vremena;

2) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne oznaku kategorije odnosno posebnog standarda koji se u njemu pruža, utvrđenog rešenjem ministra odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave;

3) se evidentira u Registru turizma i da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom obavlja ugostiteljsku delatnost drži rešenje o upisu u odgovarajući registar i uverenje o evidentiranju u Registru turizma;

4) u ugostiteljskom objektu održava prostorije i opremu i pruža usluge prema propisanim minimalno tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima, kao i standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju koja mu je određena rešenjem ministra odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave;

5) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglašavanju tačno koristi vrstu, a kod objekata iz člana 68. st. 1. i 6. ovog zakona kategoriju ugostiteljskog objekta koja mu je određena rešenjem ministra odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave;

6) istakne cene smeštaja, pansiona i polupansiona, iznos boravišne takse u svakoj sobi i na recepciji, kao i da istakne cene hrane, pića i napitaka u cenovnicima koji moraju biti dostupni korisnicima usluga u dovoljnom broju primeraka i na svakom mestu gde se korisnici uslužuju;

7) se pridržava istaknutih, odnosno na drugom mestu objavljenih cena;

8) za svaku pruženu uslugu izda propisan račun;

9) utvrdi normative hrane i pića koje uslužuje i na zahtev korisnika usluga omogući uvid u te normative, kao i da usluge pruža u odgovarajućoj količini i prema tim normativima;

10) u ugostiteljskom objektu za smeštaj vodi evidenciju gostiju dnevno i uredno na propisan način;

11) utvrdi kućni red u svim objektima za smeštaj i istakne ga na recepciji, a izvode iz kućnog reda istakne u svim smeštajnim jedinicama;

11a) pružanje ugostiteljske usluge ne uslovljava pružanjem druge usluge, odnosno nekim drugim uslovom koji je korisnik usluga dužan da ispuni;

11b) za ugostiteljski objekat obezbedi propisane uslove u pogledu uređaja i opreme za odvođenje dima, pare i mirisa i drugih neprijatnih emisija, radi sprečavanja njihovog širenja u okolinu;

11v) za ugostiteljski objekat u kojem se emituje muzika ili izvodi zabavni program, obezbedi propisane uslove u pogledu uređenja i opremanja, radi obezbeđenja zaštite od buke;

11g) za ugostiteljski objekat, koji se nalazi u stambenoj zgradi, obezbedi tehničke i druge propisane uslove, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu;

11d) ugostiteljsku delatnost u objektu koji se nalazi u stambenoj zgradi obavlja na propisan način, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu;

12) obavlja delatnost sa pažnjom dobrog privrednika.

Kada ugostitelj posluje u objektu koji je zaštićeno kulturno dobro, podatke iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana može postaviti unutar objekta ili na nekom drugom prikladnom mestu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara.

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove propisuje oblik, sadržinu, mesto i način vođenja evidencije gostiju u ugostiteljskom objektu za smeštaj.

XII KAZNENE ODREDBE

Član 124

Novčanom kaznom od 120.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 15.000 do 30.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

Član 125

Novčanom kaznom od 100.000 do 450.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 25.000 dinara.

Novčanom kaznom od 100.000 do 350.000 dinara kazniće se preduzetnik:

Član 126

Novčanom kaznom od 100.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 80.000 do 200.000 dinara.

ZAKONO ZAŠTITI POTROŠAČA

("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon)

Ugostiteljski objekti

Član 10

Trgovac je dužan da u ugostiteljskom objektu za pružanje usluga ishrane i pića na stolovima istakne ili preda cenovnik svakom potrošaču pre prijema porudžbine, a na zahtev potrošača i prilikom plaćanja.

Trgovac je dužan da cenovnik hrane i pića istakne i na ulazu u ugostiteljski objekat iz stava 1. ovog člana.

Trgovac je dužan da u ugostiteljskom objektu za smeštaj (hotel, motel, turističko naselje, kamp, pansion, hostel, prenoćište, odmaralište, kuća, apartman, soba i slično) istakne:

1) prodajnu cenu smeštaja, pansiona i polupansiona i iznos boravišne takse na vidljivom mestu, u svakoj sobi i na recepciji;

2) prodajnu cenu hrane i pića u cenovnicima koji moraju biti dostupni potrošačima u dovoljnom broju primeraka i na mestima na kojima se potrošači uslužuju.

Ako je u ugostiteljskim objektima iz st. 1. i 3. ovog člana omogućena upotreba sredstava komunikacije na daljinu, trgovac je dužan da pored tog sredstva istakne cenu upotrebe po jedinici vremena ili prodajnu cenu jednog korišćenja.

Cene za pružene usluge iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana obuhvataju naknadu za pruženu uslugu i dodatne troškove.

Izdavanje računa

Član 12

Trgovac je dužan da za kupljenu robu ili uslugu potrošaču izda račun.

Račun iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:

1) naziv ili poslovno ime, adresu i podatke koji su značajni za utvrđivanje identiteta trgovca;

2) podatke o prodatoj robi ili pruženoj usluzi;

3) prodajnu cenu;

4) datum izdavanja računa;

5) specifikaciju prodajne cene iz člana 76. stav 3. ovog zakona.

Trgovac mora da se pridržava istaknute cene i uslova prodaje.

Zabranjeno je naplaćivanje izdavanja i slanja računa potrošaču.

Zabranjeno je naplaćivanje izdavanja i slanja opomena potrošaču radi naplate dospelih novčanih potraživanja.

Račun iz stava 1. ovog člana sadrži i ostale podatke u skladu sa posebnim propisima.

III NEPOŠTENA POSLOVNA PRAKSA

Zabrana nepoštene poslovne prakse

Član 17

Zabranjena je nepoštena poslovna praksa.

Trgovac snosi teret dokazivanja da nije obavljao nepoštenu poslovnu praksu.

Pojam nepoštene poslovne prakse

Član 18

Poslovna praksa je nepoštena:

Trgovac bitno narušava ekonomsko ponašanje potrošača ako svojom poslovnom praksom bitno umanjuje mogućnost potrošača da ostvari potreban nivo obaveštenosti za odlučivanje, usled čega potrošač donosi ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.

Ekonomska odluka potrošača u smislu stava 2. ovog člana je odluka o tome da li, na koji način i pod kojim uslovima da kupi proizvod, da cenu plati u celosti ili delimično, da li da zadrži ili da vrati proizvod, ili da iskoristi neko drugo pravo u vezi s proizvodom koje ima po osnovu ugovora, da li da nešto učini ili da se uzdrži od kakvog postupka (u daljem tekstu: ekonomska odluka).

Nepoštenom se naročito smatra obmanjujuća poslovna praksa i nasrtljiva poslovna praksa.

Obmanjujuća poslovna praksa

Član 19

Pod obmanjujućom poslovnom praksom, u smislu ovog zakona, smatra se poslovna praksa trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili stvaranjem opšteg utiska ili na drugi način, čak i kada su obaveštenja koja daje tačna, dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu:

2) osnovnih obeležja proizvoda, kao što su obeležja koja se odnose na dostupnost, prednosti, rizike, način izrade, upotrebu, dodatke koji prate proizvod, pomoć koja se potrošačima pruža posle prodaje i postupanje po njihovim prigovorima, način i datum proizvodnje ili pružanja usluge, isporuku, podobnost za upotrebu, način upotrebe, količinu, specifikaciju, državu proizvodnje i državu porekla žiga, očekivane rezultate upotrebe ili rezultate sprovedenih testova ili provera proizvoda;

Napomena:

Ovde se vidi, a shodno i članu 62 Zakona o turizmu, da ugostitelj mora da se sa pravne i zakonske strane pridržava sledeće norme:

·ako u njegovom cenovniku piše da prodaje pečenu pripremljenu pljeskavicu od 600 g

·mora gostu da proda pečenu pljeskavicu od tačno 600 g ili više a nikako od 400 g zato što

·u njegovom normativu piše da je za pečenu pljeskavicu od 400 g potrebno 600 g svežeg mesa

·u protivnom, izvršio je Obmanjivanje kupca odnosno prevaru kupca.

·

·Ako ugostitelj u cenovniku piše da prodaje spremljenu pljekavicu od 600 g a gostu daje pljeskavicu od 400 g sa obrazloženjem da je po recepturi i normativu on stvarno utrošio 600 g mesa, ugostitelj se služi obmanjujućom poslovnom praksom i odgovaraće zbog toga po tužbi gosta na svoju štetu pred svakim sudom

·Kada bi ugostitelj u cenovniku napisao da prodaje gostu nepečenu pljeskavicu od 600 g, to bi bilo u redu i ne bi bilo obmanjivanje i prevara, ali to više ne bi bio ugostiteljski već mesarski posao što je ugostitelju zabranjeno, pa siromahu ne ostaje ništa drugo nego da pošteno napiše da pljeskavica ima 400 g, a da kroz svoj normativ stavi utrošak mesa ako treba i na 1000 g. što mu niko neće zabraniti i što nije kažnjivo.